U potrazi za zdravljem – Polen – medicinsko čudo

Zovu ga još i medicinsko čudo, super hrana, antikancer itd. Polen su sitna zrnca, okom nevidljiva, koja pčele lijepe na svoje nožice stvarajući granule i na taj način ih unose u košnicu. To je prirodni resurs koji pčele sakupe za preživljavanje zimskog perioda. One ga koriste kao izvor minerala, vitamina i masti dok med koriste kao hranu.
Polen predstavlja muško sjeme jedne biljke u kojem su sadržane najbolje genetske osobine jedne porodice biljaka. Pčelinji polen je od davnina smatran "Ambrozijom Bogova" hranom za sticanje vječne mladosti. Nosi naziv čudotvorne hrane. U pogledu hranljivosti, tretira se kao najvažnija "nova hrana" kraja prošlog i početka ovog vijeka. Smatra se super hranom, koja usporava starenje. Sadrži preko 100 identifikovanih sastojaka. Vjeruje se da čovek može godinu dana živeti isključivo na polenu i vodi.

Samo polen sadrži:

* svaki od 22 elementa u čovječijem tijelu
* sve esencijalne aminokiseline i kompletnu paletu proteina
* vitamine A, B komplex, C,D,E,K i rutin
* 28 minerala i mikroelementa: barijum, bor, kalcijum, bakar, željezo, magnezijum, fosfor, selen, jod, mangan, kalij, kalcij, cink i drugih od 59 elemenata u tragovima
* enzime i koenzime potrebne za dobru probavu
* nema holesterola
* polen je 15% prirodni lecitin
* bjelančevine (u svježem polenu 26,88% a u sušenom 10-13%)
* monosaharidi, polisaharidi i disaharidi 25-40%

SVOJSTVA I DJELOVANJE
Polen se koristi u nadoknadi vitamina i minerala i regulisanju esencijalnih aminokiselina. Prije svega, koristi se u nadoknadi energije, pri čemu koristi resurse vašeg tijela. Na taj način možemo kontrolisati tjelesnu težinu jer troši masti iz rezervi a kada nema rezervi pojačava apetit radi boljeg unosa energije. Na taj način pretile osobe mršaju a podhranjenim osobama se pojačava apetit. Djelovanje polena na žlijezde sa unutrašnjim lučenjem pomoću enzima je prirodno i nema nikakvih štetnih efekata. Pojačava lučenje kore nadbubrežne i štitne žljezde a u isto vrijeme izjednačava hormonalni disbalans. Na polne žljezde utiče pozitivno pa su mnogobrojna iskustva u liječenju steriliteta. Dugotrajno uzimanje polena po nekoliko godina liječi alergije u velikom procentu. Poboljšava rad živčanog sistema i oporavak od moždanog udara. Podstiče rast i razvoj fetusa. Čišti jetru i krv nakon zračenja i kemoterapije svojim koenzimima i pojačava probavu u crijevima. Antibiotsko dejstvo i antiinflamatorno (protiupalno) daje zaštitu organizmu od raznih infekcija i poboljšava krvnu sliku. Anticancerogeno dejstvo je dokazano i još uvjek se istražuje u SADu.

Pravilno sačuvan polen dubokim zamrzavanjem zadržava klijavost i može se upotrebiti za oprašivanje cvetova biljaka. Eksperimenti u Japanu pokazali su da klijavost tako sačuvanog polena kajsije posle godinu dana iznosi od 59-65%.

DOZIRANJE I NAČIN UPOTREBE

Polen se uzima na više načina a jedan od najboljih načina uzimanja polena je rastopljen u tekućini. Polen, radi svoje prirodne opne, koja je toliko jaka da je ni želudčana kiselina ne može rastopiti u roku od 6 sati, stavi se u malu količinu vode, mlijeka ili jogurta. Tako rastopljen svjež polen treba da stoji 6-8 sati na sobnoj temperaturi ili u frižideru. Nakon toga spreman je za upotrebu. Maximalno preporučeno stajanje polena je 16 sati a nakon toga počinje fermentacija i nije ga preporučljivo konzumirati.
Odrasle osobe koje imaju pojačanu potrebu za vitaminima i mineralima, uzimaju do maximalno 35g na dan ili 3 supene kašike, iako se smatra da je doza od 25g primjerena prosječnom potrošaču. Takođe se preporučuje kod sportaša, teških anemija i gubitka apetita 30 g na dan. Djeca od 6 do 14 godina dnevnu dozu uzimaju od 15-20g a djeca mlađa od 6 godina 5-10g na dan. Polen se u početku uzima nakon jela a poslije sedam dana konzumacije može se uzimati prije jela. Polen trebaju uzimati djeca predškolske i školske dobi radi povećanog psihofizičkog napora, rasta i razvoja. Pogodan je za profesionalne sportaše i za rekreativce radi bržeg oporavka mišića i kondicije.
Efekti uzimanja polena mogu da budu nakon tri dana za neke bolesti (akne, čir na želudcu, gubitak apetita) pa do tri godine (liječenje alergija, radijacijske bolesti).

Cvjetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Značaj cvetnog praha za dobro prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva toliko je veliki da od njega zavise i rekordni prinosi meda. Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma. Pčele sakupljaju cvetni prah zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Ako u košnicu iz prirode nema unosa cvetnog praha, pčele zaostaju u razvoju i dobija se lošiji kvalitet pčela. Pčelari u periodima kada u prirodi ima dovoljno cvetnog praha i kada pčelama, zbog prevelikog unosa pravi smetnju u košnici, treba da postavljaju sakupljači cvetnog praha i da ga oduzimaju od pčela. Sakupljen cvetni prah se zatim suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno. Cvetni prah sa medom se koristi u ljutskoj ishrani kao sretstvo za usporavanje starenja, za revitalizaciju, za jačanje odbrambene sposobnosti organizama, u lečenju prostate, anemije kod dece i drugo. Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za spravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu. Polenova zrna raznih vrsta biljki imaju određene i stalne veličine, boju i oblik. Ako gledamo pod mikroskopom polenova zrnca uzeta sa tela pčele ili iz meda, po njihovoj veličini i obliku možemo odrediti koje je cvetove posetila pčela, odnosno od kojih biljki potiče med. Veličina polenovih zrna raznih biljki mnogo se razlikuju. U većini slučajeva ta zrna dostižu oko 0,015 - 0,050mm u razmeri, a kod samo malo broja biljaka npr. tikava, 0,15 - 0,20mm. Po boji polena može se raspoznati od kojih je biljaka sakupljeno: beli sa maline, svetložuti sa jabuka, zlatnožuti sa suncokreta i žutog kokosa, crvenožuti sa krušaka, tamnocrveni sa kajsije i kestena, smeđi sa bele deteline, žutozeleni sa hrasta, svetlozeleni sa lipe, ljubičast sa facelije itd.

PAŽNJA:
Polen vremenom gubi svoja dragocena svojstva. Tako, na primer, polen, dobro osušen,stavljen u plastične kese, zatvorene, kroz 6 meseci gubi 30%, a kroz godinu dana i do 75% svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Posle 2 godine polen postaje praktično nekoristan.

Najbolje je da se polen čuva na sledeći način:

u plastičnim kesama, hermetički zatvoren, na temperaturi do
+4ºC;
u mešavini s medom (1:1) iznad koje se u tegli naspe sloj čistog meda i sve dobro zatvori;
u mešavini sa šećerom.

Savremena prehrambena industrija koristi liofilizaciju polena (uklanjanje vlage na temperaturama ispod 0 stepeni). Liofilisani polen ima rok upotrebe 5 - 7 godina.

Hemijski sastav polena: u raznim smešama polena nađeni su sledeći vitamini: tiamin(B1), riboflamin(B2), piridoksin(B6), nikotinska kiselina, pantotenska kiselina, folna kiselina, askorobinska kiselina(C).
Pronađeni provitamin(A), tzv. karotin, vitamin R(rutin) i vitamin E i D.
Detaljnom analizom je ustanovljeno da polen mnogih biljaka sadrži: silicijum, sumpor, bakar, kobalt, natrijum, gvožđe, aluminijum, kalcijum, magnezijum, mangan, fosfor, bariju, srebro, cink, hrom, stroncijum i druge mikroelemente. U njegov sastav ulaze razne belančevine i slobodne amino-kiseline, za organizam važni fermenti katalaza, invertaza i neke organske kiseline, jabučna, vinske i mlečna. Delovanjem fermenta koje pčele izlučuju prilikom nabijanja polena u saće u polenu dolazi nakon nekoliko nedelja do znatne izmene tvari. Hemijski sastav i hranljiva svojstva razlikuju se između svežeg polena i polena u saću.
Količina belančevine i masti smanjuje se mlečna kiselina povećava. Povećava sei veličina šećera, što zavisi o medu koje pčele dodaju polen prilikom konzervisanja.

Poznato je da je za očuvanje zdravlja, svežine i raspoloženja do duboke starosti, potrebna je racionalna ishrana. Dugotrajno odstupanje od normalne i zdrave ishrane povlači za sobom narušavanje metabolizma, što konačno dovodi do pojave hroničnih oboljenja. Ovi procesi u organizmu razvijaju se polako i ne mogu se odmah zapaziti. Da bi se to izbeglo, potrebno je da svakodnevana ishrana bude potpuna.

Nauka je utvrdila da naše navike u ishrani obiluju nedostacima važnih elemenata, zbog kojih se čovekovo zdravlje neprimetno oštećuje.
Savremeni dijetetičari vode borbu protiv tih nedostataka, ali to ne čine lekovima nego popravljanjem ishrane i nadoknadom prirodnih elemenata koji čoveku obnavljaju zdravlje, uspostavljaju ravnotežu u organizmu i upotpunjuju njegovu umnu i fizičku snagu.

Polen je smeša belančevina, masti, mineralnih materija, ugljenih hidrata, amino-kiselina, fermenata, eteričnih ulja i vitamina: aneurina, riboflavina, nikotinske kiseline, piridoksina, pantotenske kiseline, folne kiseline, biotina, tokoferola, askorbinske kiseline, kalciferola, karotina i rutina.

Utvrđeno je da se u cvetnom prahu nalazi 20, od 23 poznate amino-kiseline. Sadržaj u belančevinama vezanih amino-kiselina, koje su po vrsti identične kao i slobodne amino-kiseline, sledeći je:cistin, triptofan, alanin , serin, treonin, prolin, valin, lizin, arginin, histidin, glikokol, glutaminska kiselina, fenilalanin, leucin, izoleucin.

Hromotografskom metodom takođe je utvrđeno da se lipidi cvetnog praha sastoje od slobodnih zasićenih masnih kiselina, i to: palmitinske, miristinske i laurinske kiseline, tragova monoglicerida i nezasićenih masnih kiselina, i triglicerida .

Od bioaktivnih materija mineralnog porekla dokazani su: Ca, Fe, P, Mg, Co, a u nekim vrstama polena nalaze se i hormonalne materije.Ovakvo bogatstvo raznih dragocenih prirodnih supstanci u polenu, od kojih mnoge u čovekovom organizmu imaju ulogu biokatalizatora, podstaklo je brojne istraživače u svetu da polen počnu koristiti i kao terapeutsko sredstvo. Utvrđeno je da polen daje veoma dobar efekat u slučaju malokrvnosti, preranog starenja, arterijske hipertenzije, arterioskleroze, cereralne skleroze, probavnih smetnji, povećava apetit i radnu sposobnost, normalizuje rad želuca, a preporučuje se i svima koji su bili zračeni
rendgenom ili su lečeni velikom dozom antibiotika.

Cvetni prah se može uzimati i u slučajevima premorenosti,oboljenja od žutice i nervnih depresija. Dosadašnja iskustva u upotrebi polena potvrđuju njegovo višestruko dejstvo: polen omogućuje bolju cirkulaciju krvi u mozgu, olakšava umni napor, pospešuje rast dece, poboljšava vid dece i odraslih, doprinosi suzbijanju bolesti srca i krvnih sudova, pomaže u lečenju prostate, povećava procenat hemoglobina u krvi, poboljšava vitalnost i zdravstveno stanje organizma. Polen, praktično, sadrži sve što je organizmu potrebno.

Medicina još ne primenjuje u punoj meri cvetni prah u lekovite svrhe. Međutim, u arsenalu narodne medicine polen se smatra veoma popularnim sredstvom koje ima višestruka lekovita svojstva.

U lekarskoj praksi polen su prvi put primenili na jednoj pariskoj klinici 1956. g. Lenormand i Chauvin. Rezultati njihovih eksperimenata da primene polen u lečenju pacijenata sa hroničnim crevnim oboljenjima bili su neočekivano dobri. Preparat je uticao regulativno na delatnost probavnog trakta. Povoljno je delovao kako na hronični zatvor tako i na hronične dijareje koje prate kolitise otporne na lečenje antibioticima. Antibiotička aktivnost polena protiv crevnih bakterija verovatno je osnovni lekoviti faktor u lečenju zapaljivih oboljenja creva. Veliko kliničko iskustvo u primeni polena ima Lenormand. On je postigao dobre rezultate kod bubrežnih komplikacija usled zapaljenja creva. Autor je sa uspehom primenjivao polen i kao biostimulator u slučajevima prevremenog starenja i staračke slabosti.

Novija klinička istaživanja pokazuju da polen može da utiče na lipidni metabolizam bolesnika sa arteriosklerozom. Košlik i Takač saopštavaju da kod deset bolesnika sa povećanim mastima u serumu posle uzimanja polena u toku tri meseca, prosečni serumni nivo triglicerida smanjen od 3,9 na 1,9 mmol/l. Nivo holesterina bio je normalan i polen nije uticao na njega.
Povećana koncentracija mokraćne kiseline u krvi smanjena je na 566 mmol/l.

60 pacijenata u poodmaklim godinama sa simptomima arterioskleroze je u toku mesec dana uzimalo kašiku polena 2 puta dnevno pre jela. To je povoljno uticalo na simptomatiku bolesti i uticalo je na nalaze laboratorijskih analiza. Očigledno je bila tendencija ka smanjenju povećanih holesterina i lipoproteina u serumu. Ista ova terapija je dala dobar rezultat i kod drugih 10 bolesnika sa arteriosklerozom u mozgu. Posebno dobro je uticala na stanje pacijenata sa adinamičnim neurastenijama.

Paret saopštava da je u toku nekoliko godina u kojima je primenjivao polen i saće kao dopunsko a ponekad - pri odgivarajućoj terapiji -i kao osnovno terapeutsko sredstvo u lečenju neurastenija i psihičkih oboljenja.
Posebno dobro je delovalo na bolesnike sa astenijom, smanjenom vitalnošću i depresijama povezanih sa uzrastom (involucione psihoze). Autor je konstatovao da najjače izraženi efekat lekovitosti polen ima na psihičke komplikacije kod hroničnog alkohokoholizma. Davanje 2 do 3 grama polena dnevno posle zabrane alkohola skrćivalo je za alkoholičare teški sindrom apstinencije na 2, 3 dana.
Kod opšte prihvaćenog načina lečenja ovaj sindrom traje oko nedelju dana.
Znatno je bila smanjena kura lečenja alkoholičara neuroleptičnim sredstvima.

Dobri rezultati u lečenju polena hepatitisa izazvanim eksperimentalno, dali su razloga Jalojmicijanuu i saradnicima da ga primene u lečenju 110 pacijenata sa hroničnim hepatitisom u fazi pogoršanja. Bolesnici su svakodnevno uzimali po 30 g svežeg i hermetisanog polena iz voštanih ćelija.
Poboljšanje njihovog stanja je došlo do izražaja obnavljanja normalnog odnosa izm. albumina i globulina u krvnoj plazmi. Ovaj odnos je premašio jedinicu posle primanja svežeg polena u toku 90 do 180 dana. Kod grupe bolesnika koji su primali polen i saće, odnos izm. albumina i globulina povećan je od 0,96 na 1,27 za kraće vreme posle jednomesečnog lečenja. Rezultati se ocenjuju kao statistički značajni ali kontrolne grupe bolesnika nisu praćene.

U kliničkom istraživanju takođe bez kontrolnih grupi Leonavčus postigao je povoljan rezultat kod 55% od ukupno 20 pacijenata sa hipohromnom anemijom. Lečio ih je polenom iz saća. Šestoro je potpuno izlečeno.
Primali su 3 puta dnevno po 1 kašičicu polena pomešanog sa medom 1:1. Drugi preparati protiv anemije nisu davani.

Georgijeva i Vasilev postigli su dobar rezlutat posle uključivanja polena u kompleksnu terapiju 40 bolesnika sa krvarećim čirevima na želucu i 12-palačnom crevu. Kontrolna grupa dobijala je samo sredstva za zaustavljanje krvarenja. Sakriveni izlivi krvi u bolesnika koji su dobijali polen zaustavljeni su od 2. do 4. dana lečenja. U bolesnika iz kontrolne grupe znakovi sakrivenih krvarenja nestali su tek posle 10. dana. Konstatovano je da su se pacijenti koju su dobijali polen osetili bolje pre ostalih.

Kliničko proveravanje rasprostranjenog samolečenja doboćudnog adenona i hipertrofije prostate uzimanjem polena nije pokazalo očekivani efekat. Po mišljenju Mihajleska polen se nikako ne preporučuje kod adenoma prostate. Kod hipertrofije prostate može se uzimati u malim količinama pod kontrolom lekara.

Klinička iskustva u korišćenju polena kao dopunskog sredstva u kurativi očigledno su nedovoljna da bi se pokazale njegove indikacije i način primene. S obzirom na njegovu različitu biološku aktivnost usled porekla sa razl. biljaka, neophodno je prethodno ispitivanje i standardizacija za pojedine partije polena prema njihovoj primeni kao dopunskog lekovitog sredstva ili tonikuma.

Raznovrsnost hranljivih materija u polenu i njihova velika bio. vrednost razlog su da se koristi kao dodatak ishrani. Nisu poznate nepoželjne reakcije ili pojave povezane sa predoziranjem koje bi mogle da ograniče njegovu primenu. Međutim, njegovi hranljivi sastojci nisu potpuno balansirani u pogledu potreba organizma i stoga nije celishodno da se primaju u dozama većim od 50 do 100 g dnevno.

Umesno je njegovo korišćenje u okrepljujućim dijetama posle bolovanja u ishrani ljudi koji obavljaju težak i fizički i umni rad.

Kako upotrebljavati polen?

Neosporno je da cvetni prah - polen ima izuzetno, sveobuhvatno dejstvo na čovekov organizam. S obzirom na veoma stroge uslove čuvanja matične mleči, mnogi stručnjaci polen po vrednosti izjednačavaju sa njom. Korisni sastojci u mleči, usled
neadekvatnog skladištenja i uslova u kojima se iznose na tržišite, se mnogo brže vremenski gube (nekoliko sati) nego kod polena, (nekoliko meseci). Opet u polenu je količina esencijalnih aminokiselina srazmerno manja, tako da je ovo mišljenje u određenoj meri opravdano.

Međutim, moja iskustva stečena u razgovoru sa potrošačima cvetnog praha govore da dobra većina ne koristi polen na propisan način.

Evo samo neki od načina na koji ljudi pogrešno upotrebljavaju polen:

"Uzimam polen kafenom kašičicom sažvaćem ga i progutam."
"1 supenu kašičicu razmutim u vodi, malo zasladim, i popijem."
"Sameljem granulice polena i tako dobijem polen u prahu koji sada mogu odmah da upotrebim"

Najvažniji razlog zašto je sve ovo pogrešno je taj što čovekov sistem za varenje ne može da razbije celuloidnu opnu kojom je zrno polena obavijeno. U svim prethodno navedenim primerima, polenov prah samo protrči kroz naš organizam a da nismo iskoristili nijedan jedini sastojak iz bogatog polenovog repertoara. Najdrastičniji slučaj ispričala mi je Sneža, vegetarijanka iz Beograda koja je godina koristila polenov prah pogrešno. Kada sam joj objasnio kako se polen mora koristiti, na njenom licu se moglo nazreti žaljenje za svim onim kilogramima polena, koje je ona konzumirala uzalud.

Da bi polen dospeo u stanje da čovekov organizam može da ga upotrebi, opna koja obavija zrnce polena, mora da se natopi da bi nabubrila i prsnula, i tada tek možemo da upotrebimo sve njegove izuzetne sastojke.

Ako ste ikako u mogućnosti, nabavljajte i koristite sirovi polen. U procesu sušenja gubi se oko 20% vrednosti polena. Nakon sušenja, ostatak vrednosti polena se gubi linearno vremenom. Nakon 6 meseci, takav polen je izgubio oko polovine svoje vrednosti, tako da nije pametno nabavljati ga po istoj ceni. Moj savet je da nakon januara meseca nabavljate sušeni polen isključivo ako ste uvereni da je nakon sušenja čuvan u zamrzivaču, ili ako je čuvan u sirovom stanju a nakon vađenja iz zamrzivača sušen. Znači prioriti su:

sirovi polen - odmah nakon čišćenja se čuva u zamrzivaču.,
sušeni polen - koji je odmah nakon sušenja smešten u zamrzivač,
sušeni polen - u periodu od početka sezone pa do nove godine.

SAVJET: Sirovi polen obavezno a što da ne i sušeni, čuvajte u zamrzivaču.

Evo i nekoliko načina ispravne pripreme i konzumiranja polena:

Jednu supenu kašičicu polena razmutiti u mlakoj vodi (najbolje uveče) i ostaviti da odstoji min. 8 sati. Nakom toga, možete napitak zasladiti, promešati i popiti. Ako ga zasladite medom, i dodate do 15 kapi propolisa u kapima, dobili ste izuzetan i komletan preparat.
Polen se može rastvoriti i u jogurtu, jer je poznato da mlečna kiselina bolje rastvara celuloidnu opnu od vode.
Samleven sušeni odnosno što je još bolje ako imate nemleveni sirovi polen,
umešate u med. Nije zgoreg iscediti malo limuna, kako bi se poboljšalo rastvaranje polenove opne. Sledeća 3-4 dana prevrćite teglu u kojoj je ovakav preparat, svakih sat dva, kako bi polen, koji je lakši od meda, prolazio kroz med i tako natapao svoju opnu. Od četvrtog dana možete početi upotrebljavati ovaj preparat. Višak preparata čuvajte u frižideru. Na površini će se nakupiti krupnije granule koje možete upotrebiti tako što ćete jednu kašiku tog gornjeg sloja razmutiti u vodi, u nakon nekoliko sati popiti.

Na prvom međunarodnom seminaru o apiterapiji 1974. godine u Madridu, španski lekar dr Llopis Paret obavestio je učesnike da je od 1971. godine počeo upotrebljavati cvetni prah - polen i za lečenje bolesti koje spadaju u područje psihoterapije, a posebno za lečenje alkoholizma. Polen je upotrebio u velikom broju slučajeva i postigao veoma dobre rezultate. Za svoj prikaz odabrao je tri grupe bolesti:

depresivne sindrome
slučajeve iznurenosti-astenije
alkoholizam

Depresivni sindromi: U većini slučajeva teških depresivnih sindroma, polen sam nije delovao, ali davan zajedno sa antidepresivnim sredstvima dovodio je do poboljšanja već i sa malim dozama tih sredstava, i to znatno bolje nego u slučajevima kad su
antidepresivna sredstva davana bez polena. Bolesnici su ozdravili ili im se stanje poboljšavalo. Daljim uzimanjem polena uspelo se sprečiti ponovno javljanje depresije. Dobre rezultate postigao je dozama od 2,5 g polena dnevno. Dr Llopis Paret smatra polen dobrim pomoćnim sredstvom za lečenje depresija i u takvim slučajevima redovno ga propisuje.

Iznurenosti-astenija: Na području psihijatrije veliki procenat čine bolesnici koji boluju od iznurenosti, astenije, melanholije, oslabljenja životnog tonusa i sl.Glavni uzroci takvog stanja leže u karakteristikama dnevnog života ljudi današnjice :preterani rad,
brzina, stalni napadi od strane okoline, loši odnosi i dr. U tim slučajevima polen se pokazao kao energetski faktor od velikog značaja. Već nekoliko dana nakon početka lečenja bolesnici se bolje osećaju. Živahniji su, boljeg raspoloženja i pokazuju više želje za komuniciranjem sa okolinom. Uspesi su postignuti uzimanjem i manjih doza duže vreme.

Alkoholizam: Na tom području polenom su postignuti najbolji rezultati, posebno kod hroničnih slučajeva, kada dolazi do nedostatka vitamina i bjelančevina u organizmu. Dobri rezultati postignuti su sa dozom od dvije do tri kašičice polena na dan.

Lečenje polenom se preporučuje kod:

• raznih oboljenja tankih i debelih creva
• dijabetesa (izaziva neznatno povećanje inzulina)
• plazmatični holesterol i arteroskleroza
*oboljenja srca i krvnih sudova ( sadrži magnezij i kalij a nije bogat natrijumom)
• anemija i edemična gušavost (sadrži željezo jod)
• sprječava izliv krvi u mozak, mrežnjaču oka i srce

Comments are closed.